Како да кажем сину да Деда Мраз не постоји

Лик Деда Мраза диви се и воле га многа деца и њежно памте одрасли. То је забаван, пријатељски и драги мит који је изнад свега способан да испуни снове малишана, дајући им поклоне које желе на Божић. Готово сви родитељи уводе тај карактер у животе своје дјеце како би потицали своју илузију и фантазију.

Али, нажалост, пре или касније деца морају да се суоче са стварношћу. Свако дијете може реагирати на другачији начин на ту чињеницу, иако то обично није претјерано трауматични процес јер се поступно асимилира поступно. У Цоми желимо да се оријентишемо на ову тему и објаснимо како да кажемо свом детету да Деда Мраз не постоји .

1

Деца до 5 година не праве разлику између фантазије и стварности, а магијско размишљање превладава у њиховом обрасцу размишљања. Због тога деца апсолутно верују у све приче, басне и ликове које познају. Они верују да животиње причају, да постоје карикатуре и да ће им дебели човек са белом брадом обучен у црвено, донети најлепше поклоне на Божић јер су биле добре.

После 5 година, дошло је до промене у њиховом расуђивању и они уче да праве разлику између стварности и фикције. Између 7 и 8 година деца већ постављају питања о стварима које се догађају и оне почињу да вежу ствари заједно, тако да је ово доба добар тренутак да их почнете стављати на увид.

Само деца ће почети да питају родитеље о Деда Мразу и много пута на крају уче истину у школи или кроз оближње дете и само се обрате одраслима да потврде сумње. То је добар тренутак да им кажете истину на једноставан и јасан, али љубазан начин и нагласите да не бисте требали да се осећате лоше због тога јер Деда Мраз некако постоји у срцу свакога.

2

Када деца почну да сумњају у истину, боље је да је открију сама, осим ако то не питају директно, у ком случају, ако је дете довољно старо, боље је објаснити као што смо споменули у претходној тачки.

Ако је дијете врло младо и вјерујемо да је још увијек у стању наставити вјеровати у Дједа Мраза, ако инсистирамо да он постоји, то ће овисити од родитеља да говоре истину или не. Морамо запамтити да се фаза у којој магијско размишљање доминира завршава и стога ће прије или касније схватити да то није истина за себе. Уопштено, најбоље је допустити детету да сам открије ствари .

Када једном сазнате истину, можемо да вас учинимо нашим саучесником како не бисмо објаснили тајну другој браћи, рођацима или мањим пријатељима који још вјерују у његово постојање и позивамо вас да преузмете улогу одраслих који ће вам помоћи у вашем развоју.

3

У случају да дијете лоше реагира на вијести и разљути се због тога што смо га преварили, морамо га пратити и чекати да мало по мало асимилира истину . Деца ће на крају прихватити и морамо их натерати да схвате да су у одређеном добу већ веома спремни да верују да Деда Мраз заиста постоји, али да ми (родитељи) памтимо ту фигуру на драгоцен начин и да они (деца) имају исто ће се догодити.

Можете се инспирирати писмом које је Мартха Броцкенброугх, писац Нев Иорк Тимеса, написала својој кћери да објасни да Деда Мраз не постоји.

Марта јој је рекла да она није Деда Мраз, али да их је особа која јој је купила поклоне замотала и оставила испод дрвета на Божић. Он такође објашњава да је Деда Мраз традиција која прелази од родитеља на децу чија је сврха подстицање фантазије и илузије деце. Марта је такође са њом поделила традицију говорећи својој кћери да ће она, када је одрасла и да има децу или рођаке у младости, такође одржати ову традицију само гледајући њихова лица среће и среће.

4

Ако, с друге стране, дјеца нерадо вјерују да Дјед Мраз постоји иако зна истину, најбоље је не инсистирати на тој теми. Можда ће им бити тешко да га прихвате и да им је потребно време за то. Свако дијете је другачије и стога им треба допустити да га сами усвоје. Деца ће на крају прихватити, не брините.

Оно што није тако прикладно је да родитељи прекомјерно продуже превару када то дијете већ зна. Неки родитељи тешко прихватају да деца расту и постају тужни када виде да губе наивност, домишљатост и фантазију како би уступили мјесто одраслом размишљању. Морамо прихватити да деца расту и да су здрави и нормални да се правилно развијају.