Како препознати тонски слог

Учење откривања тонских слогова ће нам омогућити да правилно изговоримо речи језика и, такође, научимо да га напишемо без погрешног писања. Овај слог је такође повезан са акцентуацијом, јер, у зависности од тога да ли је реч о високој речи, равној или есдрујула, регулација ће захтевати употребу тилда за њену исправну језичку употребу. У овом чланку ћемо вам рећи како идентифицирати тонички слог тако да можете боље разумјети наш језик и стога можете боље примијенити знање и избјећи правописне грешке приликом писања.

Тонички слог

Да бисмо идентификовали тонички слог, неопходно је да разумемо његов концепт. Ријеч је о слогу, односно о оном дијелу ријечи који изговарамо снажније . То је онај који носи нагласак, иако није акценат, схватајући "тилду" као знак који стављамо речима и "нагласком" као силу коју дајемо слогу, без обзира да ли је тилда или не.

Дакле, ријеч може садржавати само тонички слог који ће означити нагласак и, стога, начин његовог изговарања. Без ове разлике, било би веома компликовано за људе да се међусобно разумију када комуницирају, јер би сваки од њих изговарао ријечи на другачији начин и ми не бисмо исправно разумјели значење.

Вежбајте да идентификујете тонички слог

Али како је идентификован тонички слог? Постоји врло једноставан трик који вам може помоћи да одредите куда иде правопис. Да бисте то урадили, предлажемо да изаберете било коју реч, на пример, "таблу". Ријеч која на први поглед не садржи графички нагласак и бит ће компликованије знати што је тоник.

Када добијемо реч, наставићемо да је одвојимо слогом : / пи-за-рра /. Сада када смо га раздвојили, само ћемо означити снагу изговора у сваком од различитих слогова и онај који нам звучи добро је онај који ће нас означити оно што је тонички слог. На пример:

Ако изговоримо / ПИ-за-рра / правимо силу у слогу "пи" видимо да ово НИЈЕ исправан изговор ове речи.
Ако изговоримо / пи-за-РРА / ставимо силу у "рра", видимо да то није начин на који обично кажемо ову реч.
Ако изговоримо / пи-ЗА-рра / стварамо снагу у "за" видимо да је то оно што наша ријеч звучи и, према томе, то ће бити тонички слог.

Са овом једноставном вежбом моћи ћете да знате који је тонички слог једне речи и зато ћете већ бити један корак испред ортографског стандарда јер, када знате како да откријете тоник, лакше је научити правила акцентовања.

Акценат

Као што смо видјели, ријеч "блацкбоард" има слог тоника у "за", али ипак не садржи графички нагласак или тилду. Разлог томе је што граматика шпанског језика наводи да ће, у зависности од места где је тоник, захтевати тилду или не, зависно од краја речи.

На шпанском језику постоје три врсте речи које зависе од места где је тонички слог:

Оштре речи

То су оне речи које имају тонички слог у последњем слогу. Ове речи ће бити графички наглашене (са тилдом) када заврше у:

/ -с /
/ -н /
вокал

Дакле, "срце" је наглашено јер је акутно завршено у / н / али друга реч као, на пример, "ходање" није наглашена јер се завршава у / р / и, према норми, НЕ мора бити наглашена.

Равне речи

Они су они који имају силу (тонски слог) у претпоследњем слогу речи. У овом случају, они НЕ наглашавају када заврше

/ -с /
/ -н /
вокал

Видите, то је управо супротно од оштрих. Да бисмо видели пример, реч "прозор" има тоник у "та", тј. Претпоследњи слог, али НЕ има акценат јер се завршава у самогласнику. Али, ипак, реч као што је "оловка" има нагласак јер се не завршава ни на једном завршетку који смо истакли и његов тоник је "ла-", претпоследњи.

Ворд есдрујулас

Они су ти који имају тоник у претпоследњем слогу речи. И у овом случају, веома их је лако нагласити, јер они УВЕК носе акценте. На пример, "компас" има графички нагласак јер је антепенултимате слог тоник и мора бити наглашен да или да; са речју "суза" то се дешава потпуно исто, тоник је антепенултим и мора бити наглашен.

Дајемо вам више примера оштрих речи, равних и есдрујулас тако да завршите разумевање овог концепта.