Шта су еурообвезнице и како раде

Када земља треба да отплати јавни дуг, она користи обвезнице : финансијски инструмент кроз који држава позајмљује новац од приватних инвеститора, присиљавајући их да плаћају камату за одређени временски период. Ова камата се мјери кроз премију за ризик, индикатор који мјери ниво неповјерења у различите земље на финансијским тржиштима. На примјер, у случају Шпаније дуг се издаје сваке седмице кроз продају вриједносних папира трезора, а премија за ризик (која успоређује дуг с њемачким) већ је досегла врло високе вриједности. Да бисмо покушали да многе земље у Европској Унији доведу до издавања јавног дуга и интереса да расту толико, говоримо о стварању еурообвезница, заједничких за све земље еврозоне. Да бисте боље разумели и да не сумњате, у .цом вам кажемо шта су еурообвезнице и како они раде .

Шта су еурообвезнице?

Еурообвезнице су име које се приписује дужничким хартијама од вредности које подржавају све земље чланице еврозоне. Тренутно, они још увијек нису стварност, али се о њиховом стварању расправља јер различите земље и организације учествују у одлуци.

Шта би значило његово стварање?

Ако се постигне споразум о његовом стварању, ове обвезнице би имале једну каматну стопу и то би био европски централни орган који би издавао јавни дуг, уместо да га свака европска земља сама издаје. То би смањило трошкове финансирања и покушало би да спречи шпекулације да буду релативно лаке. На тај начин премија за ризик више не би била премија сваке земље у односу на њемачке обвезнице, већ једна за 17 земаља еурозоне и била би упоређена са америчким доларом.

Ко би имао користи од еурообвезница?

Земље које би имале највише користи од стварања европских дужничких обвезница биле би периферне земље еврозоне: Грчка, Португал, Ирска, Шпанија и Италија, јер имају највећу премију ризика. Са еврообвезницама, додатни трошкови дуга ових земаља били би расподељени на друге, што је више солвентно у очима тржишта, као што су Немачка или Француска.

Да ли би они наудили некоме?

Најкредитније земље еурозоне које су оцијењене ААА агенцијама за оцјену ризика ( Њемачка, Финска, Француска, Холандија, Аустрија и Луксембург ) највише се противе стварању еурообвезница, јер оне уопће не би имале користи. Ове земље би имале повећан интерес када се ради о пласирању свог дуга, а поред тога, њихове економије би подржале недостатке осталих.

Да ли ће бити еврообвезница?

Један од приједлога сугерира стварање двије врсте еурообвезница, што би на неки начин значило "лоше обвезнице и добре обвезнице". Питања јавног дуга сваке државе чланице која су била испод 60% њиховог БДП-а била би гарантована од стране свих 17 држава чланица и то би биле тзв. Плаве обвезнице . Док су остала питања јавног дуга, она у којима дуг земље прелази 60% свог БДП-а, била искључива одговорност земље која емитује, а тиме и црвене обвезнице . Еурообвезнице би биле формиране скупом плавих обвезница, због чињенице да имају подршку свих земаља еурозоне.

Шта би било потребно за његово стварање?

Да би те еурообвезнице постале стварност, требало би постићи споразум између свих држава еуро зоне, као и одобрење Европске централне банке. Тренутно, поготово због одбијања Њемачке и Француске, ситуација је компликована за договор око стварања ових еуропских обвезница јавног дуга.

Савети